Одлука о заштити и држања животиња на територији града Бања Лука – Пречишћени текст

703.

На основу члана 58. и 198. Пословника Скупштине града Бања Лука (Сл.гласник Града Бања Лука, бр. 10/06), и Закључка Скупштине града Бањалука (Сл.гласник Града Бања Лука, број 18/07), Комисија за правна питања Скупштине града Бања Лука, на сједници одржаној 15.11.2007. године, утврдила је Пречишћени текст Одлуке о заштити и држању животиња на територији града Бања Лука (Сл.гласник Града Бања Лука, бр. 22/04, 19/06, 28/06 и 15/07), у којем је означен дан ступања на снагу наведене одлуке.

О Д Л У К А

о заштити и држању животиња на територији

града Бања Лука

- Пречишћени текст -

I - ОП Ш ТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овом одлуком регулише се: заштита животиња, њихова основна права и добробит, и поштовање њиховог живота, као и утврђивање услова за њихово држање на територији града Бања Лука.

Члан 2.

Термини који се користе у овој одлуци дефинишу се на сљедећи начин:

1. Животиње: Све доместиковане и дивље животињске врсте, сисари, птице, гмизавци, водоземци, рибе и бескичмењаци, пријемчиви на бол, патњу и стрес.

2. Домаће животиње:Све животиње које је човек доместиковао, и које се традиционално гаје ради производње: хране за човјека, природних влакана и материјала животињског поријекла за добробит човека. У смислу ове одлуке то су: копитари (коњи, магарци, мазге и муле) , папкари(говеда, овце, козе и свиње), кунићи, пернате животиње(патке, ћурке, кокошке, гуске, голубови, препелице .) и пчеле.

3. Животиње за друштво(кућни љубимци): Све животињске врсте које човјек гаји и чува ради задовољства и друштва. У смислу ове одлуке, то су: пси, мачке, кунићи, мали глодари, собне птице, тераријумске, акваријумске и друге животиње које се гаје ради дружења и помоћи.

4. Држалац животиња:Свако правно или физичко лице које је, као власник, одгајивач или чувар, одговорно за здравље и добробит животиња.

5.Анестезија: Поступак којим се искључује осјетљивост код животиња.

6. Еутаназија: безболно усмрћивање које се обавља средствима посебне намјене.

7. Изгубљена животиња:Животиња која је напустила власника, без његове воље, и он је тражи.

8.Добробит: Степен до којег су задовољене физиолошке потребе животиња, физичка и психичка удобност и сигурност, и очувана њихова физичка, психичка и геномска цјеловитост.

9.Злостављање животиња је непотребно повређивање животиња које наноси бол и патњу, или таква интервенција, поступање према њој, као и спречавање да испуни своје потребе, у мјери која може да проузрокује трајни страх, повреду или нарушавање здравља, као и гајење и размножавање јединки које пате од неких насљедних болести.

Члан 3.

Свака особа која посједује, или се стара о животињи чији опстанак зависи од човјека, дужан је да се о њој и брине, а што подразумева:стварање услова животињи да задовољи своје основне животне потребе:

- обезбјеђење довољних количина квалитетне хране и воде,

- простора за одмор и заклон, микроклиматских и хигијенских услова живота,

- обезбјеђење присуства и контакта са сродним животињама исте врсте,

- обезбјеђење, предузимање и спровођење превентивних, дијагностичких, хигијенских, терапеутских и других мјера, ради очувања здравственог стања животиње, спречавање настанка повреда, болести различитог узрока, бола, патње, страха, стреса и смрти, тј. очувања физичке, психичкке и геномске цјеловитости.

Члан 4.

У случају да држалац животиње посумња да је животиња обољела од неке заразне болести, дужан је да о томе одмах обавијести најближу ветеринарску станицу, или орган управе надлежан за послове ветеринарске инспекције, и поступи по њиховом налогу.

Члан 5.

Нико не смије, ни једну животињу, да злоставља нити, без разлога, да убије или жртвује.

Лишавање животиње живота оправдано је у недостатку алтернативних начина рјешавања проблема, у случају:

-када је животиња неизљечиво болесна или повријеђена, и њен опоравак није могућ;

-када је немогуће да се животиња прилагоди условима и заточеништву, а њено пуштање на слободу би представљало општу опасност за људе, друге животиње и животну средину;

-када је животиња тако тјелесно деформисана, или на други начин патолошки онеспособљена, да живот за њу представља извор сталног бола, патње и стреса;

-када животиња угрожава живот, здравље, сигурност и имовину људи, или проузрокује еколошке штете - тако да угрожава и опстанак других живих бића.

Само ветеринар или друга квалификована особа могу убити животињу, тј. подврћи је еутаназији, осим у хитним случајевима - када се ветеринаска или друга стручна помоћ не могу обезбиједити, а животиња се, тренутним лишавањем живота, мора ослободити патње.

Када је потребно жртвовати животињу, тј. лишити је живота, то се мора урадити на хуман начин, без наношења животињи непотребног бола и патње. Изабрани начин за"хуману смрт" животиња:

а) мора се проузроковати тренутни губитак свијести и смрт, или

б) бити изведен са претходном дубоком општом анестезијом, послије које слиједи корак који ће проузроковати сигурну смрт, без могућности опоравка.

Особа која је обавила еутаназију мора, обавезно, провјерити да ли је животиња заиста мртва прије приступа нешкодљивом уклањању лешева.

Члан 6.

Забрањују се сљедећи начини убијања животиња:

а) сви начини гушења животиња;

б) употреба отровних супстанци или лијекова, дозе и начини апликације који су у супротности са ставовима из члана 5. став 4. ове одлуке;

в) примјена електричне струје на начине који не доводе до непосредног губитка свијести;

г) примјеном ватреног оружја, осим код дивљих животињских врста.

II - ДРЖАЊЕ Ж ИВОТИ Њ А

ОП Ш ТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 7.

Домаће животиње није дозвољено држати у првој, другој и трећој градској зони.

Члан 8.

На подручју града Бања Лука, који није обухваћен одредбама члана 7. ове одлуке, као и у насељеним мјестима:Бронзани Мајдан, Крупа на Врбасу, Поткозарје, Мишин Хан, Бочац, Стричићи, Кола, Горња и Доња Пискавица, Куљани, Врбања, за држање домаћих животиња треба обезбиједити услове, одређене овом одлуком.

Члан 9.

У објектима, или зградама колективног становања у зонама из члана 7. став 1. ове одлуке, кућни љубимци се могу држати под посебним условима, и на начин прописан овом одлуком.

Члан 10.

У објектима-изграђеним на парцелама индивидуалног становања, градског типа, могу се држати домаће животиње само за сопствене потребе, у некомерци-јалне сврхе, и то:

1. гдје не постоје помоћни објекти кућни љубимци,

2. гдје постоје помоћни објекти-све врсте домаћих животиња из члана 2. став 1. тачка 2. ове одлуке.

Држање животиња у објектима из става 1. овог члана мора да буде у складу са посебним условима, прописаним овом одлуком.

Члан 11.

У објектима изграђеним на парцелама индивидуалног становања, пољоприв-редног типа, могу се држати све врсте животиња из члана 2. став 1. тачка 2. ове одлуке, и то у складу са посебним условима прописаним овом одлуком.

Члан 12

У сеоским насељима на територији града Бања Лука, дозвољено је држање домаћих животиња из члана 2. став 1. тачка 2. ове одлуке, и то у складу са посебним условима, прописаним овом одлуком.

III - ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ

1.КУЋНИ ЉУБИМЦИ

Члан 13.

На подручју града Бања Лука, могу се, у складу са овом одлуком, држати кућни љубимци који не угрожавају физички и психички интегритет, личну сигурност и имовину грађана, и који не ремете мир, не угрожавају општу хигијену стамбене јединице, као и животну средину, и не изазивају осјећај страха или гађења, при чему услови гајења у потпуности задовољавају њихову добробит.

На подручју града Бања Лука могу се, у складу са овом одлуком, држати:

-пси и мачке - у становима који се налазе у зградама колективног становања, и у двориштима породичних стамбених зграда;

-ситни глодари - у кавезима;

-мање украсне и егзотичке птице - у кавезима;

- голубови - у двориштима породичних стамбених зграда;

-акваријумске рибице.

Члан 14.

Држалац или старалац кућног љубимца дужан је да му обезбиједи одговарајући смјештај, бригу и пажњу - у складу са његовим физиолошким потребама и потребама у понашању, укључујући одговарајућу храну, воду ,склониште, физичку активност, и друштво других животиња исте врсте.

Члан 15.

У објектима или зградама колективног становања, једно домаћинство може држати у стану највише једног пса, односно највише три мачке, уз сагласност надлежног органа заједнице етажних власнбика.

У заједничком стану, пси и мачке могу се држати под условима прописаном овом одлуком само ако постоји сагласност сустанара.

У објектима из става 1. овог члана није дозвољено држање паса и мачака на балкону, тераси, или лођи: на тавану, подруму или другој заједничкој просторији, и увођење паса и мачака у лифтове, осим када исте истовремено не користе станари и грађани.

У дворишту индивидуалног стамбеног објекта могу се држати два пса и три мачке , а њихов подмладак најдуже до шест мјесеци старости.

Члан 16.

Украсне и егзотичне птице (птице пјевачице, папагаји и сл.) могу се држати и на терасама, под условима да се тиме не угрожавају сусједи и пролазници и не загађује животна средина.

Члан 17.

Пас се може држати у ограђеном дворишту, под условом да му је онемогућен излазак и угрожавање пролазника и других лица. Ако двориште није безбиједно ограђено, пас се мора држати у посебно ограђеном простору (боксу), или везан на ланцу, тако да не може угрозити пролазнике и друга лица. Пас мора имати објекат (бокс, кућицу) који га штити од временских непогода.

На улазу у кућу, односно двориште у којем се држе пси-чувари, мора, на видном мјесту, стајати табла са натписом"ЧУВАЈ СЕ ПСА".

Члан 18.

Уколико пас при извођењу из стана запрља или загади степениште, стазу, пут, зелену површину или други простор, држалац пса је дужан да загађену површину очисти и опере, а по потреби и дезинфикује.

Члан 19.

Пси се могу изводити само на кратком поводнику дужине до 1,5 м, са заштитном корпом на њушци, а без заштитне корпе на одговарајућем поводнику, могу се изводити пси малих и средњих раса – који по својој природи нису агресивни, као и штенад – до четири мјесеца старости.

Пси се могу пуштати да се слободно крећу само на за то посебно одређеним површинама.

Забрањује се извођење, шетња и пуштање паса на дјечијим игралиштима, у двориштима предшколских, школских и здравствених установа, уређеним јавним парковима, пјешачким зонама и спортским теренима.

Од одредбе из претходног става изузимају се ловачки пси, који могу да се крећу слободно на територији ловишта, за вријеме лова, и овчарски пси за вријеме чувања стоке, уз обавезно присуство власника.

Надлежни орган Града Бања Лука предложиће дјелове паркова и јавних површина на којима се могу пси пуштати да се слободно крећу, без поводника и корпе.

Члан 20.

Држаоци паса старијих од четири мјесеца дужни су, ради цјепљења , да пријаве псе сваке године, у периоду октобар-децембар мјесец, ветеринарској служби на свом подручју, која врши здравствену заштиту стоке.

Ако неко накнадно набави пса, или му пас наврши четири мјесеца живота након горе наведеног периода, дужан је да у року од 15 дана то пријави ветеринарској служби из претходног става.

Члан 21.

Ако се пас затекне у кругу или дворишту предузећа, или ако га радници хране и чувају дуже од три дана, сматра се да пас припада том предузећу.

Предузеће је дужно, у случају из става 1. овог члана , да пријави пса ветеринарској служби, и да га вакцинише, односно, да га пријави комуналној полицији.

Члан 22.

Држалац пса дужан је да региструје пса, на начин одређен посебним прописом, а код надлежне ветеринарске службе из члана 19. ове одлуке

Надлежна ветеринарска служба води картотеку, са идентификационим подацима пријављених паса, која садржи слиједеће податке: презиме, име и адресу власника, односно држаоца, име, пол, старост, тачан и читљив опис и категорију пса, број регистрационе маркице, или број тетовира, датум дехелминтације и цијепљења против бјеснила.

Држаоцу пса издаће се потврда за пријављеног пса, са подацима из претходног става.

Надлежна ветеринарска служба дужна је да, током мјесеца децембра сваке године, изврши, на територији града, попис нерегистрованих и нецијепљених паса у тој години, старијих од три мјесеца.

Члан 23.

Пас се не смије уводити у објекте и на просторе на којима је јасно истакнут знак забране, који је кружног облика, са прецртаним ликом пса.

Одредбе претходног става не односе се на псе-водиче слијепих особа.

Члан 24.

Град уводи и прописује висину локалне таксе-за држање паса на територији града Бања Лука.

Локална такса се плаћа по животињи, за сваку календарску годину.

Наплату локалне таксе за држање паса врши орган, који одреди Скупштина Града.

Наплате локалне таксе се ослобађају:

1. власници који удоме пса-луталицу, и

2. особе оштећеног вида које посједују псе-водиче.

Члан 25.

Држаоци паса расе: пит бул теријер, добермани, амерички стафордски теријери, доге, мастифи, шарпланинци, бул теријери, и сви остали опасни пси (пси који су по својој природи агресивни), дужни су да своје љубимце изводе и шетају на кратком поводнику дужине 1,5 м, и са заштитном корпом.

Члан 26.

Ако пас или мачка озлиједе неко лице, држалац животиње дужан је да о томе, одмах, обавијести орган управе, надлежан за послове ветеринарске инспекције, и да се, по налогу тог органа, животиња смјести у карантин, под надзором доктора ветеринарске медицине.

Члан 27.

Држаоцу пса који се не придржава одредби ове одлуке, комунална полиција и ветеринарска инспекција забраниће даље држање пса и мачке, и наредиће да се пас или мачка смјесте у Централно градско прихватилиште.

2. ПЕРНАТЕ ДОМАЋЕ ЖИВОТИЊЕ

Члан 28.

Перната животиња може да се држи у помоћним објектима или просторијама, као и у двориштима индивидуалне стамбене изградње, у ограђеном простору или у кавезу, изузев у зонама наведеним у члану 7. ове одлуке.

Перната животиња може да се држи и на отвореном простору, у дворишту, под условом да је овај ограђен, на такав начин да се спречава неконтролисан излазак живине, и уређен тако да се може хилгијенски одржавати.

Објекат, просторија , или кавез за држање пернате животиње мора бити удаљен најмање 5 метара од стамбеног објекта изграђеног на истој парцели, а 8 метара од стамбеног објекта на сусједној парцели.

Ако двориште или помоћни објекат, или просторију користи више власника или корисника, перната животиња се може држати под условима прописаним овом одлуком - само ако се с тим сагласе сви власници, односно корисници дворишта, објекта или просторије.

Члан 29.

Забрањено је држати живину (пилиће, кокошке, ћурке и украсну перад) у стамбеним зградама , на балкону, у подруму, на тавану и другим заједничким просторијама у граду и у насељеним мјестима.

Члан 30.

Гулобови се могу држати у објектима изграђеним на парцелама индивидуалног становања, у посебним просторијама на тавану, или у посебно изграђеним одговарајућим објектима или кавезима, у дворишту.

Члан 31.

Пасионари одгајивачи расних голубова могу држати голубове само у породичним зградама, двориштима и другим одговарајућим објектима, под условом да тиме не загађују човјекову околину.

За држање више од 10 голубова, мора се изградити стални објекат у дворишту, или посебна просторија на тавану, а за држање до 10 голубова може се изградити привремени објекат, као што је кавез од дасака, жице или другог сличног материјала.

Члан 32.

Подови сталних и привремених објеката за држање голубова морају бити изграђени од непропустљивог материјал који се може лако чистити и дезинфиковати.

Стални и привремени објекти за држање голубова морају се редовно чистити, и, по потреби, а најмање два пута годишње, дезинфиковати.

Члан 33.

Ако двориште, таван или помоћни објекат користи више власника или корисника, голубови се могу држати под условима прописаним овом одлуком, само ако се са тим сагласе сви власници, односно корисници дворишта, тавана или помоћног објекта.

3. КУНИЋИ

Члан 34.

Кунићи се могу држати у помоћним објектима и просторијама, као и у двориштима индивидуалне стамбене изградње, у ограђеном простору или у кавезу.

Помоћни објекат, или просторија, ограђени простор или кавез за држање кунића мора да буду изграђени од тврдог материјала, који се може лако чистити и дезинфиковати.

У помоћном објекту или просторији, ограђеном простору, или у кавезу, могу се држати највише 2 кунића на једном квадратном метру.

Ако двориште, помоћни објекат, или просторију користи више власника или корисника, кунићи се могу држати под условима прописаним овом одлуком, само ако се са тим сагласе сви власници , односно корисници дворишта, помоћног објекта или просторије.

4. КОПИТАРИ И ПАПКАРИ

Члан 35.

На изграђеним парцелама индивидуалног становања, могу се држати копитари и папкари у посебно изграђеним објектима-стајама, које морају бити освијетљене, са природном вентилацијом и вратима окренутим ка дворишту, сем у зонама наведеним у члану 7. ове одлуке.

Објекти морају имати под од непропусног материјала, и са нагибом према каналу за одвођење нечистоће и воде у прихватни базен или ђубриште.

Прихватни базен или ђубриште мора бити на таквом мјесту и озидано, односно изграђено тако да се не дозвољава пропуштање и отицање нечистоће, загађење околине, земљишта, природних и изграђених извора водоснабдијевања, и мора се редовно празнити.

Члан 36.

У стаји се може држати одређени број копитара и папкара, зависно од површине објекта, и то:

1. говеда, коњи, магарци, мазге и муле-по једна животиња на првих 10 м2 , а на сваких слиједећих 5 м2- по једна животиња.

2.овце, козе и свиње-по једна животиња на свака 2 м2.

Члан 37.

Објекти у којима се држе животиње из члана 35. став 1. ове одлуке, морају бити удаљени - најмање 15 метара, а од стамбеног или пословног објекта на сусједној парцели.

5. ПЧЕЛЕ

Члан 38.

Пчеле се могу држати на територији града Бања Лука, искључиво ван граница обухваћених чланом 7. ове одлуке,осим у зимском периоду, када се могу налазити у зимовнику у оквиру територије града Бања Лука, под слиједећим условима:

1. на изграђеним парцелама са објектима индивидуалног становања и породичним стамбеним зградама, могу се, у дворишту, држати пчелињаци-до 10 кошница, под условом да су удаљени најмање 10 метара од стамбених објеката, објеката за држање животиња и објеката за снабдијевање водом, а улаз у кошнице не смије бити окренут према овим објектима.

2. пчелињаци преко 10 кошница могу се држати, односно постављати, на отвореном простору тако да су удаљени најмање 5о метара од стамбених објеката, објеката за држање стоке, и јавних путева, а улаз у кошнице не смије бити окренут према овим објектима.

Држалац пчела је дужан да предузима све мјере за редовно одржавање пчелињих друштава.

Ако двориште, у којем зимују пчеле, користи више власника, односно корисника, пчеле се могу држати под условима из става 2. овог члана само ако се са тим сагласе сви власнилци, односно корисници дворишта.

IV - НАДЗОР И КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 39.

Надзор над спровођењем ове одлуке вршиће комунална полиција, а здравствени надзор животиња - ветеринарска инспекција Града Бања Лука.

Члан 40.

Новчаном казном у износу од 500 КМ до 7.000 КМ, казниће се за прекршај прано лице, а одговорно лице у правном лицу – новчаном казном у износу од 200 КМ до 1.800 КМ, које поступа супротно одредбама чланова 3., 4., 5., 6. и 7. ове одлуке.

За прекршај из става 1. овог члана, казниће се предузетник – физичко лице – новчаном казном у износу од 300 КМ до 1.000 КМ, а физичко лице – новчаном казном у износу од 100 КМ до 1.000 КМ.

Члан 41.

Новчаном казном у износу од 500 КМ до 7.000 КМ, казниће се за прекршај правно лице, а одговорно лице у правном лицу – новчаном казном у износу од 200 КМ до 1.800 КМ, које не обезбиједи услове прописане члановима 14., 15., 16., 17., 18., 19., 20., 22., 25., 26., 28., 29., 30., 31., 32., 33., 34., 35., 36., 37. и 38. ове одлуке.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник – физичко лице – новчаном казном у износу од 300 КМ до 1.000 КМ, а физичко лице – новчаном казном у износу од 100 КМ до 1.000 КМ.

Члан 42.

Са даном ступања на снагу ове одлуке, престаје да важи Одлука о заштити и држању животиња на територији Града (Сл.гласник Града Бања Лука, број 3/97).

Члан 43.

Ова одлука ступила је на снагу 04.01.2005. године (Сл. гласник Града Бањалука, број 22/04), 03.10.2006. године (Сл. гласник Града Бањалука, број 19/06), 23.12.2006. године (Сл. гласник Града Бањалука, број 28/06) и 28.07.2007. године (Сл. гласник Града Бањалука, број 15/07).

Број: 07-013-548/07.